Moje priče

Dok mnogi sanjaju o promeni i održivijem načinu života, dve mlade, preduzimljive žene iz Novog Sada su odlučile da svoje snove pretvore u stvarnost. Pokrenuvši Urbani buvljak, one su stvorile prostor gde stare stvari dobijaju novu vrednost, a ljudi priliku da se povežu i osveže svoje ormare ili stanove bez prevelike potrošnje.

Ideja koncipirana na održivosti, koja se nekoliko prethodnih godina razvijala, posebno u školama u Novom Sadu, pod nazivom “Baštologija – održivo baštovanstvo” podrazumeva da u proizvodnji povrća ne stvaramo otpad, već sve vraćamo prirodi.

Čovek je oduvek težio, i dan-danas teži da što bolje upozna prirodu i mogućnosti koje mu ona pruža. Jedan od osnovnih razloga je i to što iz prirode dobija hranu i vodu bez kojih ne može opstati. A priroda je ogroman, nepresušni izvor koji je još uvek nedovoljno iskorišćen.

Glavni nagoveštaj mogućnosti savremenih klimatskih promena je prelazak sa upotrebe drva na upotrebu uglja, kao sirovine i goriva. Po tumačenju istoričara razvoja gradova, Luisa Mamforda, to se dešava u prvom talasu transformacija tokom renesanse odnosno u Šekspirovo vreme (William Shakespeare 1564 -1616), a koje će kasnije dovesti do prve industrijske revolucije.

Drveće i šiblje predstavljaju važan ekološki, transformacioni potencijal i nepresušnu laboratoriju za stvaranje novih vrednosti u prirodi. U isto vreme vetrozaštitni pojasevi su ključni za očuvanje ravničarskog pejzaža i ekološke ravnoteže. Sa druge strane, linijski sistemi objekata (u atarima), puteva, kanala i međa između zemljišnih površina čine glavne elemente arhitekture ravničarskog pejzaža.

Urbane livade su samoodržive biljne zajednice koje obezbeđuju brojne ekološke povoljnosti. U pitanju je pametan, razuman način očuvanja ili obnavljanja prirodnih područja. Njihova prednost u odnosu na tradicionalne pejzaže koje vidimo u urbanim sredinama je funkcionalnog, estetskog i ekološkog tipa.

Prikupljanje biljnih otpadaka iz procesa biljne proizvodnje ili tokom pripremanja hrane i prerada – do nove upotrebne vrednosti, nije neko novo otkriće. Svako ko je imao iskustvo života na selu ili bar u kući, oprobao se u tome ili je bar video kako su to drugi radili. Zanimljivo je da za kompostiranje nije čak ni neophodno da imate dvorište ili baštu.

U Novom Sadu, u nekim delovima grada već nekoliko noći za redom gradjani  primećuju lisice, koje mirno šetaju očigledno tražeći hranu. Kod mnogih to izaziva podozrenje i paniku, medjutim ove lisice su krajnje miroljubive. Osećaju se kao kod kuće. Pa, one zapravo i jesu kod kuće. Mi smo ti koji su okupirali prirodu i teritoriju  životinja kao i puteve njihovog  kretanja, bez imalo poštovanja.

Život u današnjem svetu je veoma brz, ali moda je još brža. Termin “brza moda”, koji je prvi put iskorišćen početkom ‘90tih u New York Timesu, označavao je tadašnju ideju, nameru modnog brenda Zara – kako od dizajna odevnog predmeta do njegovog plasiranja u trgovine potrošiti samo 15 dana. U prevodu, to znači da se umesto nekada poznatih vremenskih termina za modne kolekcije jesen/zima i proleće/leto, na tržište plasiraju novi modeli i brandovi na sedmičnom nivou. A vreme od dizajna do izlaska na tržište kod nekih brendova skratilo se na čak 3 dana. Kuda to vodi i gde nas je već dovelo?