Društvene bašte i kompostiranje: zelene zajednice protiv klimatskih promena - Kokoza
Jedna od ideja koje se razvijaju već nekoliko godina i daju odlične rezultate je podizanje društvenih bašti i podsticanje kompostiranja. Na svojim putovanjima obilazim prostore i upoznajem ljude sa kojima delim iste vrednosti i interesovanja. Tokom medijske posete Pragu, u okviru projekta Puls Evrope, obilazila sam Prag, glavni grad Češke. Grad koji je poznat po svojim izuzetnim kulturno istorijskim vrednostima takodje je prepoznatljiv i po svojim zelenim infrastrukturama. Nevladina organizacija odnosno socijalno preduzeće Kokoza ima veoma značajno mesto u ovom procesu.
Kokoza: KOmunitní KOmpost a ZAhrada (community compost and garden)
Neobična ali zvučna reč, Kokoza u ovom slučaju nije kokos, ustvari je skraćenica nastala od triju ključnih reči. Iza njih je suština onoga čime se bave: KOmunitní KOmpost a ZAhrada, (community compost and garden) – društvo, kompost, bašta. To je jedna nesvakidašnja nevladina organizacija koja razvija socijalno preduzetništvo.
Pioniri u ekologiji i socijalnom preduzetništvu
Okupili su se pre 11 godina sa fokusom na ekologiju, osnivajući društvene bašte. Ono što je bilo u Kokozinoj DNK od samog početka je posvećenost ljudima sa određenim problemima i ograničenjima mentalnog zdravlja. Njima kompanija nudi smislen rad kao deo njihovog uključivanja u mainstream društvo. U okviru svog socijalnog preduzeća, oni zapošljavaju ljude u radionici za izradu visokih greda i kompostera.
Misija Kokoze bazira se na tri ključne teme. Pre svega, ljudi sa iskustvom mentalne bolesti, znači ljudi kojima rad u zajednici koristi, za to su odgovarajuće plaćeni. To je bitno jer mogu živeti pristojan život, a Kokoza tim poslom koji oni obavljaju omogućava sebi održivost.
Baštovanstvo i kompostiranje: Integracija i važnost društvene bašte
Njihovo angažovanje je u čitavom procesu, bave se izradom proizvoda za baštovanstvo i kompostiranje ali izlaze i na teren da to postave, održavaju. Na to se znači prirodno nadovezuju baštovanstvo i kompostiranje, kao jednako važne teme. O svemu tom razgovarala sam sa Annom Černom i Janom Smetakom.
„Sa plastičnom bočicom koju više ne koristimo ili drugom vrstom otpada znamo šta moramo uraditi, biće odložena na za to odredjeno mesto. Međutim, građani Praga i drugih velikih gradova takođe imaju veliku količinu biološkog otpada koji ne treba da završi na deponiji već da ponovnom upotrebom dobije novu svrhu. Baštovanstvo je to koje omogućava da se taj krug hrane pametno organizuje“ , slažu se u tome Anna i Jan.
Kompostiranje u društvenim baštama: Integracija biološkog otpada
Formiranjem društvenih bašti (community gardens) svuda po gradu omogućeno je da se ljudima koji su spremni da se organizuju i rade, da prilika za to. Te bašte su mesta gde se postavljaju komposteri, koji služe direktno baštama ali i svima koji dolaze u bašte i donose biološki otpad od kuće.
Društvene bašte: Oaze zajedničkog rada i radosti
Zajedničke bašte donose mnogo radosti. U njima možete uzgajati svoje povrće, zaroniti ruke u zemlju i odmoriti se od svakodnevne gužve i vreve, upoznati svoje komšije i zajedno graditi zelenije okruženje. Preko 128 takvih bašti je poraslo u Češkoj u poslednjih 8 godina! Dolaze u mnogim oblicima – od nekoliko podignutih greda u dvorištu do malih zelenih parkova“.
Savetodavci za baštovanstvo i kompostiranje
Anna je i započela svoju saradnju kao član društvene bašte Vidimova u Pragu 11, da bi u septembru 2016. postala novi i entuzijastičan član Kokoza tima i četiri godine koordinirala rad Vidimke. Uglavnom je njena energija i dugotrajan svakodnevni društveno korisni rad ono što ih održava. U razgovoru smo se složili oko toga da su oni izmedju ostalog i savetodavci iz ovih oblasti, jer sve više ustvari motivisanjem i savetovanjem podržavaju pokretanje društvenih bašti i kompostiranja.
U saradnji sa školama tek pokreću pilot projekte kojima su nabavili nekoliko visokih greda i kompostere, organizovali 7-8 sastanaka da nauče decu kako i šta treba raditi ali su u tom procesu shvatili da je najbolje raditi mentoring za učitelje jer će tako imati mnogo bolji učinak. Tu su saradnju ostvarili sa jednom drugom organizacijom koja sprovodi projekt Cirkularnih škola.
Edukacija i smanjenje otpada
Edukacijom o smanjenju otpada od hrane se još uvek ne bave, jedino su u saradnji sa organizacijom Zachraň jídlo, što bi značilo sačuvaj ili spasi hranu podržali njihove ideje ponovne upotrebe hrane i izrade kuvara reciklirane hrane.
Društvene bašte kao središte zajednice
U ovoj priči, u kojoj se stalno prepliću baštovanstvo, kompostiranje i povezivanje ljudi, vratili smo se kompostiranju. Moje pitanje odnosilo se na spremnost ljudi u Češkoj da kompostiraju. Koliko su zainteresovani i kako ih motivišu: „Naša misija je da zaista naučimo ljude kako da kompostiraju, da shvate kako biološki otpad nije otpad za deponiju već blago, resurs ogromne vrednosti. Da postoje različite mogućnosti za kompostiranje. Tu smo oformili ogromnu bazu informacija za sve koji koriste naše društvene mreže i web stranicu, knjige, mogućnosti da nam se obrate mailom ili na bilo koji drugi način. Isto tako i o baštovanstvu odnosno procesu zasnivanja društvene bašte“.
Kompostiranje: Resurs umesto otpada
Za ovakav način rada potrebna je podrška, zato Kokoza ima dosta partnera, koristi grant mogućnosti i ima izgradjen prodajni program. Pored toga i konsultacije su za neke grupe klijenata monetizovane. Ali kako sami kažu njihova poslovna filozofija nije prodati nešto po svaku cenu već izgraditi jaku mrežu partnerstva i povezati aktere na svim nivoima. . Medju tim partnerstvima ima i saradnje sa kompanijama.
. Interesovalo me je kako rešavaju situacije green washinga? „To je veoma delikatno pitanje. Mi kada krećemo u neko novo partnerstvo, čim shvatimo da nismo na istom putu i da nemamo ista poimanja vrednosti i odnosa prema zajedničkim ciljevima mi ne ulazimo dalje u to. Jednostavno imamo jasan etički kodeks kojeg se držimo. Mi možemo da opstanemo jer smo izgradili jak brand od ovoga što radimo. Ali s druge strane, moramo biti finansijski sposobni daizdržavamo zaposlene i čitav poslovni sistem“.
Partnerstva i održivost društvene bašte
To sam se i sama uverila jer sam u čitavoj mreži kontakata koje sam imala tokom boravka u Pragu, u svim strukturama od Uprave grada do medija, preko institucija i eksperata s kojima sam razgovarala, Kokoza je bila spominjana kao uzorni primer. Finansiraju se grantovima posebno kada žele da izgrade pilot projekat neke nove ideje.
Jedna od takvih je postrojenje za kompostiranje „The Rocket „ ( Raketa“) koje se nalazi u kompleksu tržnice Holešovice. Uređaj Rocket omogućava kompostiranje velikih razmera, zadržavajući do 300 litara biološkog otpada dnevno. Stoga je odlično rešenje za područja sa različitim gastro sadržajima gde se stvara velika količina organskih ostataka. Ako se pravilno obrade, mogu se dalje koristiti u obliku visokokvalitetnog komposta za obogaćivanje tla. Tako se biološki otpad koji se svakodnevno stvara na pijaci i iz lokalnih restorana, odmah prerađuje za okolne društvene bašte.
Ovaj projekt su izveli uz podršku Uprave grada Praga. Počeo je kao pilot grant, medjutim Kokoza sada dobija finasijsku podršku grada da održava rad ovog postojenja a njima je najvažnije da su dokazali mogućnosti ideje. Veoma im je važan rezultat koji stvaraju.
Inovativni projekti i podrška zajednice
Isto i sa baštovanstvom. „Kada se udje jednom u proces proizvodnje sopstvene hrane, promeni se način razmišljanja o tome šta je sezona, šta je moguće sezonski gajiti, šta unutra šta isključivo napolju, kako da moja hrana bude zdrava i dobra…I vremenom počinješ da poštuješ hranu i da si zahvalan za sve što imaš. Počneš pametnije da razmišljaš šta je uopšte za bacanje a šta je sve jestivo i da to što se smatra korovima takodje može da se koristi u ishrani.
Zato smo veoma srećni da možemo da podržimo ljude koji žele da pokrenu društvene bašte i svoje slobodno vreme, kroz hobi ili na bilo koji drugi način provode u kontaktu s prirodom, proizvodeći svoju hranu“, što su jako lepo rekli Anna i Jan.
Nakon razgovora s Annom i Janom, obišla sam zajedničku baštu Prazeleniny koja se nalazi u blizini tržnice Holešovice i metro stanice. Mali prostor koji je veoma iskorišćen za gajenje raznog povrća, cveća i začinskog bilja. Istovremeno mesto gde možete svratiti i popiti piće ili organizovati neko slavlje.
Koncept zajedničkih bašti
Poenta zajedničkih bašti i jeste u tome da su zaista zajedničke. Možete koristiti prostor koji vam je potreban ali se morate domaćinski ponašati prema kompletnom prostoru, ljudima, resursima i deliti obaveze.
