MetroFarm

Od samog početka posete Pragu u okviru projekta Puls Evrope – medijske posete EU, razvijala se u razgovorima teza da je Prag poljoprivredni grad. Veoma zanimljivo vidjenje grada koji obiluje kulturno istorijskim spomenicima i u kome je skoro 90% strogog centra grada po zaštitom UNESCO-a. Medjutim , iz drugog ugla, kad sam se našla na zelenom krovu Poljoprivrednog muzeja smeštenog na Letni, brdašcu sa gradu suprotne strane Vltave bilo je jasno zašto se insistira na ovome. Prag je okružen vinogradima i voćnjacima koji zadiru čak u neke delove grada, stočarskim farmama a i u samom gradu nalaze se površine sa namenom za poljoprivrednu proizvodnju. Urbana poljoprivreda je ustvari jedan od najefikasnijih modela održivog razvoja grada ali i otpora prema klimatskim promenama. Nakon posete muzeju i razgovora sa aktivistima iz socijalnog preduzeća Kokoza imala sam priliku da sretnem Stephana Rihu i Evu Danačkovu, koordinatore velike društvene bašte MetroFarm.

Ova izuzetna bašta nalazi se ni manje ni više nego na Carskom ostrvu. Cisarsky Ostrov ( Carsko ostrvo) je gradsko ostrvo koje je sa kopnom povezano preko tri mosta. Najpoznatije je po tome da se tu nalazi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje čini veći deo ostrva. Pored zone tretmana postoji i deo zelenila. I jedan ne tako veliki deo zauzima društvena bašta (community garden) MetroFarm. Naziv je povezan sa činjenicom da je najbliža metro stanica udaljena nekoliko minuta hoda ali i da je to bašta smeštena takoreći u metropoli. Pored ove lokacije, na još dva mesta su rasporedjene aktivnosti. To je Metropolis urbana farma koja je većih razmera od MetroFarma i Jinonice, projekat zajednice fokusiran na stočarstvo i očuvanje prirode, spašavaju ugrožene vrste životinja i insekata.

Iako je dan bio kišovit u bašti je bilo veoma živo. Prostor je neogradjen ali lepo označen i već na prvi pogled jasno je o čemu se radi. Kako mi je Stephan Riha, coordinator čitavog projekta, objasnio prostor je aktivan već četiri godine i za to vreme je unapredjeno puno stvari.

Površinom upravljaju timski. Izdvaja se deo kojim upravljaju njihove koleginice Vendi i Džini i na samom su početku ali imaju već 40-50 članova koji mogu doći i baviti se baštim na razne načine. Svakog utorka se bere povrće i pakuje u gajbice koje se nude na tržištu jer je to način da se aktivnosti finansiraju. I naravno, pored toga da se stvori neki profit, važno je da učesnici mogu poneti sebi povrće ali obezbediti sebi savet. Velika , takodje značajna aktivnost je osnivanje Kultivariuma, organizovanog u plastenicima, za sada su podignuta dva. To je prostor gde se proizvodi rasad povrća ne samo za potrebe MetroFarme već i za tržišnu ponudu ali i druge zajedničke bašte u gradu. Bašta je otvorena za sve zainteresovane a to su uglavnom porodice. Često su to porodice sa decom predškolskog uzrasta koje tu provode dosta vremena, ostvarujući ne samo medjusobnu povezanost sa decom već i dece sa prirodom. Takodje dosta članova su stariji ljudi, penzioneri I to u većem brojz žene za koje su mi rekli da poseduju veću vezu sa baštom I prirodom nego muškarci.

Prostor je oaza mira i tišine, tako da je rad veoma prijatan i mnogo članova su zaposeni ljudi kojima to prija kao relaksacija. Imaju san o zelenom, cvetajućem i samodovoljnijem glavnom gradu. San o Pragu opskrbljenom hranom sa organskih gradskih i prigradskih farmi, praškim baštama, cvetnim lejama i voćnjacima. Svima koji pokažu interesovanje dozvoljeno je da se uključe u proizvodnju hrane i negu pejzaža. Poljoprivredni pejzaž koji okružuje više ne služi samo za proizvodnju hrane, već i podržava biodiverzitet, zadržava vodu u pejzažu, fiksira ugljen-dioksid i druge gasove staklene bašte u zemljištu i biljkama i služi za opuštanje i odmor stanovnika. To stvara nova radna mesta koja omogućavaju socijalno uključivanje. Koristeći organski uzgojen krompir, paradajz ili salatu, pokušavaju da promene svet i sebe.

Veruju u to da zajedničke bašte mogu omogućiti povećanje proizvodnje dostupne lokalne hrane u Pragu i okolini. Utiču na povećanje biodiverziteta u poljoprivrednom pejzažu uz odgovarajuće ekonomske i pejzažne modifikacije. Tokom 2023 godine da bi neko postao član baštenske zajednice bio je obavezan da učestvuje sa 10 sati rada godišnje na polju zajednice, održavanje bašte ili druga pomoć u bašti. Na MetroFarm se pored gajenja biljaka gaje i životinje. To je slobodni uzgoj životinja koje su uglavnom spašene sigurne smrti , što je slučaj sa ovcama i kozama ili su izbavljene iz surovih uslova gajenja u kavezima ko što su kokoške. Tako da deo obaveznog rada čini i briga o životinjama.

Druga koordinatorka, zadužena baš za bašte na Carskom ostrvu, Eva Dančakova je siguran dobro plaćen posao u kompaniji zamenila angažovanjem u zajedničkoj bašti I na ovom poduhvatu.

Po profesiji je inženjerka zaštite životne sredine ali nije mogla sebi više da dozvoli poosao bez smisla i rezultata i rešila je da se posveti povezivanju ljudi sa baštovanstvom i proizvodnjom sopstvene hrane. Potpuno je ubedjena da su zajedničke bašte čiji broj u Pragu raste jedan od veoma značajnih odgovora na klimatske promene. Kada veliki gradovi sve više postaju toplotna ostrva posebno je važno postojanje zelenih ostrva kao što su zajedničke bašte. U tom smislu jedna od njihovih misija je i edukovanje svih zainteresovanih grupa ljudi spremnih da na nekoj površini zasnuju zajedničku baštu. Zato su veoma posvećeni konstantnom osmišljavanju tog pristupa I animiranja gradjana da se zainteresuju I uključe u edukaciju. Ono što im nedostaje, a čega su svesni je bolja promocija toga što rade odnosno načini kojima dolaze do novih članova ali i grupa zainteresovanih za nove površine.

Povezano sa Zakonskom obavezom u Pragu, s početka ove godine da gradjani moraju razdvajati organski otpad stimulišu gradjane da im donose materijal za kompostiranje. Kako su mi rekli nemaju neki razvijeni mehanizam stimulisanja ili podsticanja na to, ali su primetili da ljudi vrlo rado donoseći otpad počinju da zapažaju šta se u njihovom prostoru dešava i dobijaju želju da im se priključe. Od ovog leta su osmislili još jedan sadržaj od kog očekuju dodatni prohod koji im je neophodan za opstanak, a to je iznajmljivanje jurte, mongolskog šatora koji su podigli u bašti.

Stanovnici gradova imaju višestruke benefite od rada u baštama ušuškanim između kvartova i na obodima gradova. Iz pasivne uloge isključivo kupca konzumenta, stanovnici gradova, zahvaljujući urbanim I zajedničkim baštama, postaju aktivni mikro proizvođači. Proizvedene plodove voća, povrće, začinsko bilje… koriste za sosptvene ishranu. Obradom zemlje pozitivno utiču na zaštitu životne sredine, ovakvim angažovanjem obezbeđuju dodatnu ekonomsku vrednost svojih kućnih budžeta prodajom eventualnog viška proizvoda.

Tekst je rezultat istraživačkog putovanja u Republiku Češku u okviru projekta PulsEvrope – medijske posete EU.