Park Søndervold – rekultivacija zagadjenog terena
Grad nikad ne prestaje da se razvija jer je izložen promenama i intervencijama. Upravljanje tim transformacijama na pravi način daje mogućnost stvaranja održivog urbanog prostora. Zgrade nisu izolovani objekti, već deo fine mreže javnih prostora, pejzaža, ulica i privatnih oblasti koje čine grad. Dizajn je taj koji stvara okvir da bi pojedinac mogao, podržavajući kolektivne potrebe da napreduje. Tako se razvijaju precizni odnosi i jedinstvo unutar plana deluju kao okviri koji omogućavaju pojedincima da napreduju dok podržavaju kolektivne potrebe. Oni uspostavljaju uslove za slobodu. Suština urbaniteta leži u uspešnom mešanju funkcija, aktivnosti i ljudi različitih grupa i alata za postavljanje uslova za živahna, produktivna naselja, pejzaže i zgrade.
Tokom obilaska Fredericie imala sam priliku da upoznam i Ullu Kruse, jednu od prvih stanovnica novog dela grada. U penziji je i nakon smrti supruga iznajmila je stan (to je mnogo uobičajenije nego kupovina) baš tu, da bi imala više kontakta s ljudima, bila bliža prirodi. Kaže da je prezadovoljna uslovima za život jer sve je dobro organizovano (administracija, zdravstvo), ima dovoljno kulturnih sadržaja, kvalitetne uslove za sport i rekreaciju. Atmosfera u gradu na kanalu je veoma prijateljska i prema čoveku i prema prirodi.
Park Søndervold od 10.200 m2, koji je takodje dizajnirao studio za pejzažnu arhitekturu SLA u saradnji sa Ramboll-om, obezbedjuje 3.200 novih stabala i šiblja i više od 250 različitih vrsta biljaka odabranih da unaprede lokalni biodiverzitet. Većina stabala iz prethodnog “privremenog pejzaža” – pokrenutog pre 10 godina radi dekontaminacije terena – ponovo je upotrebljena za trajni dizajn. Zato pored mladjih, sveže posadjenih primeraka možemo videte i odrasla stable. Ove godine sam obilazeći parkove i gradove uočila novi trend zalivanja koji apsolutno pozdravljam a odnosi se na male rezervoare vode od vodootpornog materijala koji se postavljaju oko stabla. Ostali sadržaji uključuju urbane baste u visokim gredama, igrališta i staze za trčanje, roštilje, mogućnosti za fitnes na otvorenom. Više od 1.000 stanovnika posetilo je otvaranje u junu ove godine. Tako je Fredericija je postala bogatija za zeleni urbani prostor. Ne negovan travnjak, već mnogo prirodnije područje koje se proteže od zida tvrđave do kanala kroz rastući okrug u Lilebeltu. Park Sondervold u Kanalbyenu je fantastično mesto za šetnju, ručak na otvorenom ili igranje dece. Søndervold je postao “zelena tačka za disanje” sa različitim vrstama biljkama koje su odabrane da privuku ptice i životinje. Inspiracija za gradnju parka dolazi iz okoline Fredericije, koja nudi, između ostalog, plažne livade, šume, peščane i kamene nasipe. Stoga u parku možemo otkriti i biljke otporne na sol, zeleno drveće, livade i peščano dno.
Velika raznolikost sadnje povećava kvalitet biodiverziteta grada i stvara dobre uslove za život ljudi i životinja. Takođe, možemo videte srušena stabla drveća, koja su postavljena za insekte – i bazen za kišnicu, koji formira malo jezero kada pada kiša. Park je produžetak Fredericijinih velikih zelenih bedema, tako da se sve to može doživeti u jednostavnoj šetnji ili trčanju. A tu su i zajedničke bašte, igralište, mesto za vatru, stolovi i klupe i druge aktivnosti.
Park je još jedna prekretnica u ostvarenju vizije Kanalbyena kao atraktivnog okruga u Fredericiji. Upravo na mestu parka nekada se nalazila fabrika sumporne kiseline ‘Siren’, tako da je oblast prošla kroz ogromnu transformaciju iz jedne krajnosti u drugu. I upravo je ova transformacija dala inspiraciju za umetnički concept prostora koji je još jedna dodatna vrednost ovog sjajnog pejzažnog I urbanističkog rešenja.
Istovremeno otvaranjem parka Søndervold predstavljeno je i najnovije umetničko delo Kanalbyena, odnosno zvučno delo nagrađivane autorke i vizuelne umetnice Amalie Smith. „Radio sfera“je naziv umetničkog dela stvorenog za park, koje se mora doživeti sa slušalicama. Delo ima formu radio stanice koja pušta uživo danonoćno sa mešavinom govora, muzike i zvukova prirode, koji se kombinuju na sve nove načine u zavisnosti od vremena i ritma dana. Radio sferu možete aktivirati pomoću QR kodova u parku. Mogu se čuti intervjui sa lokalnim ribarima, sakupljačima semena i bivšim fabričkim radnicima, sa istraživačima i arhitektama iza parka, i mogu se čuti Lingsoddekoret kako pevaju nove pesme napisane za Søndervoldove biljke. Konačno, mogu se čuti izmišljeni tekstovi o budućnosti parka.
U srcu novog gradskog parka Søndervold u Kanalbyenu, nalazi se deo sa malim finim urbanim baštama – Bihaverne. Ekologija, biodiverzitet i kultivacija zajedno su ključne reči za život u baštama. Eksperimenti se sprovode uz optimalne uslove zemljišta, sakupljanje semena, širok spektar biljnih vrsta i mnoge mogućnosti koje četiri godišnja doba nude u vezi sa gajenjem biljaka. Ima mesta za povrće, letnje cveće, trajnice, bobičasto grmlje, i još čitavu grupu kreativnih sadržaja. Urbane bašte u Søndervoldu sastoje se od (za sada): 60 privatnih baštica; 10 baštica za zajedničku obradu; 10 baštica za gradske ustanove; 1 oranžerija za zajedničko uzgajanje i život. Svako se može pridružiti. Ove sezone svi građani Fredericije, ne samo Kanalbyena, mogli su koristiti deo gradskih bašta registracijom i uplatom 50 DKK (što je oko 6,7 eura ili 800 dinara).
Time obezbedjujete sebi baštu veličine 120 x 120 cm, koju možete da obrađujete po želji, i pozvani ste da doprinesete zajednički život u baštama sa negovanjem, zalivanjem itd. Ponuda važi sve dok ima slobodnih gredica. “Grow your City” je zajednica ljudi sa “zelenim prstima” u Kanalbyenu, koja je osnovana i kreirana 2012. godine. Vizija je da inspiriše na novi način razmišljanja o izgradnji i razvoju grada, gde su održivost, ekologija, samodovoljnost i učešće građana važni naslovi. Podržavaju ideju da više prirode u gradovima poboljšava fizičko i mentalno zdravlje građana i pruža dobra i raznovrsna iskustva u zavisnosti od godišnjeg doba i vremena.
Još jedan veoma važan umetničko zanatski ali i inovatorski segment u Kanalbyenu odnosi se na Container City ili C-byen. To je privremeni urbani prostor stvoren od preuređenih brodskih kontejnera i smećarskih kontejnera koji se nalaze pored šetališta u istočnoj zoni. Kontejneri su smešteni u formaciji koja stvara privremenu trgovačku ulicu okrenutu ka ulici gde su baštice tako da je to odličan proctor za zajednička druženja, ispijanje kafe i zajedničko jedenje za stolovima i klupama. Unutar preuređenih transportnih kontejnera rade male zanatske radnje odeće, nakita, pruća, opreme za surfovanje, primenjene umetnosti i delikatesa. Tu je mala galerija, fotograf, kafe bar, krojač i trener – i ne manje važno pozorišni kontejner iz kojeg se igraju lutkarske predstave i koncerti u svim žanrovima i održavaju predavanja kada nekome nešto padne na pamet. C-byen je malo utočište u luci u Fredericia, gde se građani i turisti pozivaju u zajednicu sa korisnicima tog područja. Tempo je usporen, zabava je prioritet i ima mesta I vremena za sve.
Razvoj C-byen-a je zasnovan na predlogu trojice mladih Fredericijana, Andersa Ritera, Vilijama Rahaugea i Marka Hjorta, koji su koristili ovo područje za ulične sportove već nekoliko godina. Zajedno sa Kanalbyenom i još nekoliko lokalnih entuzijasta, ideja je dalje razvijena i realizovana. Izbor kontejnera kao fizičkog okvira za privremeni grad zasniva se na činjenici da su oni pokretni u svojoj konstrukciji i stoga se mogu izmeštati. Koncept kontejnera takođe podržava viziju Kanalbyena da urbani razvoj mora biti održiv. Korišćeni kontejneri su relativno jeftini za obnovu, a ponovnim korišćenjem u novom i drugačijem obliku, umesto da ih uništavate, izbegavate da opterećujete životnu sredinu. Ovi mladići su ideju patentirali na još nekoliko lokacija u Danskoj i veoma je omiljena za rešavanje stambenog pitanja mladih parova ili studenata.
Dalji razvoj Kanalbyena u Fredericiji postavljen je na fleksibilnim fazama strategije sa kratkoročnim intervencijama i privremenim događajima za promociju lokacije. Finansijska strategija sa detaljnim procenama troškova i prihoda garantuje izvodljivost projekta u svakoj fazi.
Tekst je rezultat istraživačkog putovanja u Kraljevinu Dansku u okviru projekta PulsEvrope – medijske posete EU.
