Formiranje boljih mogućnosti za nastavnike i unapredjenje njihovih znanja i veština o ciljevima održivog razvoja je ključan zadatak. Transformativnim učenjem podstiče se podizanje njihovih kapaciteta čime se stvaraju bolji uslovi za popravljanje veština učenika i lakše povezivanje sa ciljevima održivog razvoja. Da bi osposobili učenike, najpre nastavnici moraju ovladati znanjima, veštinama I navikama koje će prenositi kroz sistem obrazovanja. Svaki od 17 Ciljeva održivog razvoja ima svoje mesto i vezu, kako sa obrazovanjem tako i sa izabranim temama projekta SustainStudy što ovaj projekat čini izrazito važnim.
Transformativnim učenjem do lakšeg povezivanja sa ciljevima održivog razvoja
Unapredjenjem kapaciteta nastavnika za sprovodjenje ciljeva održivog razvoja i povezivanjem sa postojećim kurikulumima stvaraju se uslovi za formiranje generacija učenika koji će kvalitetnije te ciljeve jednog dana dostizati.
U okviru programa Erasmus +, od marta 2023. godine sprovodi se projekt pod nazivom “Unapredjenje znanja i veština povezanih sa ciljevima održivog razvoja orjentisanih na temu vode u kurikulumu za osnovne škole” ili jednostavnije SustainStudy. Nosilac projekta je preduzetnička radnja iz Novog Sada Ekokoncept Pogon u partnerstvu sa Centrom za prevenciju otpada od hrane (CEPOH) iz Zagreba, Centrom za izobraževanje o prehrani (CIOP) iz Sežane i Osnovnom školom “Dušan Radović” iz Novog Sada. Pored toga, tu su pridruženi partneri Osnovna škola “Vodnjan” iz Vodnjana u Istri i Osnovna šola “Pod goro” iz Slovenskih Konjica.
S obzirom da je projekat već uveliko u drugoj polovini implementacije, završava se 05. juna 2024. godine, dosta je aktivnosti već realizovano ali najznačajnije tek predstoje. Partnerski sastanci koji su bitni kao način boljeg upoznavanja partnerskih timova i dogovaranja tehničkih operativnih sadržaja bili su dragoceni i za predstavljanje kapaciteta potrebnih za realizaciju projekta kao i aktivnosti koje već sprovode partneri.
U Sloveniji je organizovan prvi sastanak u okviru koga je timu demonstriran program Vodni dan, koji na kraju projekta sprovode sve partnerske škole u cilju predstavljanja rezultata testiranih radnih zadataka iz Priručnika.
Dragocenost transnacionalnih sastanaka je i upoznavanje lokaliteta na kome se organizuje. Tako je projektni tim u Sloveniji u okolini Slovenskih Konjica obišao i dinamični vrt dr dr Ane Vovk koji je ujedno edukativni poligon ali i prostor kojim se pokazuje koliko je moguća i važna samoobskrba hranom i koliko je uzgoj lokalnog rastinja važan za svaki ekosistem I pri tome smanjuje troškove I ekološki otisak na najmanju moguću meru.
Priručnik sa metodologijom i radnim listovima, koji je u završnoj internoj evaluaciji, je namenjen edukaciji nastavnika i to je glavni rezultat projekta odnosno najvažniji intelektualni ishod projekta. Taj edukativni materijal testiraju škole partneri ali i još po dve škole iz svake države. I na kraju, demonstriraju rezultate odnosno potvrdjuju materijal iz radnih listova na projektnim danima koji će biti organizovani u svakoj od tri partnerske škole. Tema je kompleksno koncipirana povezivanjem tema: vode – hrana , voda –okolina, voda – voda, hrana – okolina, sve to povezano sa uključivanjem ciljeva održivog razvoja u školske kurikulume. Zato je opredeljeno da se partnerski tim u svakoj od država fokusira na jedan segment teme.
Osnovna škola Vodnjan u Vodnjanu, u Istri baviće se temom hrane i vode koja je povezana sa hranom i njihov Vodni dan je planiran u okviru obeležavanja Svetskog dana vode, 22. marta 2024.
U toj školi je organizovan i drugi transnacionalni sastanak kada su projektnom timu predstavili svoje aktivnosti u sklopu organskog vrtlarenja i farme autohtonih goveda i koza. Uz to imaju školski maslinjak u kome se angažuju svi učenici i proizvode maslonovo ulje kao i ekološke kozmetičke preparate na bazi lekovitog bilja koje sami gaje u vrtu.
Bavljenje temom preventive stvaranja otpada od hrane jednako je važno, kao i svaka prevencija stvaranja bilo kog drugog otpada. Ustvari važnija od svih, jer proizvodnja hrane povlači veliku potrošnju različitih resursa, stvara zagadjenja i tokom procesa proizvodnje i prerade, transporta a poseban problem je hrana koja je završila na deopniji. Pri tome tu je prisutan veliki socijalni I humanitarni problem ali i prostor za promene.
“Jedan od načina da promenite stavove i ponašanje mladih je pokazati im koliko i kakav otpad od hrane nastaje u njihovim domaćinstvima. Merenje količina i vrsta bačene hrane te upoznavanje s razlozima bacanja moglo bi pomoći učenicima da procene količinu bačene hrane i koliko ona košta, što bi ih zauzvrat podstaklo da pronađu načine za smanjenje bacanja hrane i uštede novac te pozitivno deluju na okolinu. Prilikom merenja bacanja hrane, učenici bi takođe trebali uporediti sopstveni otpad od hrane (količina, komponente i finansijski trošak) s otpadom domaćinstava svojih drugarica I drugova u razredu ili školi. Provereni podatak je najbolji način da se motivišu na promenu. Učenike treba podučiti da i male promene navika u postupanju s hranom mogu uticati na smanjenje količina otpada i uštedeti novac. Važno je i komunicirati kako će manja količina otpada uvek biti prisutna u domaćinstvu jer nisu svi delovi namirnica jestivi i takav otpad treba odvajati radi zbrinjavanja na prihvatljiv način za okolinu”, objašnjava dr Branka Ilakovac, ekspertkinja za prevenciju otpada od hrane čiji je Centar za prevenciju otpada od hrane jedan od partnera u projektu SustainStudy.
Posebno je važno baviti se ovim problemom kroz prizmu ciljeva održivog razvoja, posebno cilja koji se odnosi na obrazovanje i njegovo unapredjenje. Sve aktivnosti i rezultati usmereni su ka tome da se stvori kvalitetan korpus materijala kojima će se nastavnici osposobiti za bolji i lakši rad sa učenicima i postojeći kurikulum povezati sa ciljevima održivog razvoja.
Cilj održivog razvoja 4. Odnosi se na kvalitetno obrazovanje. Posebno Cilj održivog razvoja 4.7. koji glasi : “Do 2030. osigurati da svi učenici steknu znanja i veštine potrebne za unapređenje održivog razvoja, putem edukacije za održivi razvoj i održive stilove života, ljudska prava, rodnu ravnopravnost, kao i za promovisanje kulture mira i nenasilja, pripadnosti globalnoj zajednici, poštioanja kulturne raznolikosti i doprinosa kulture održivom razvoju”.
