Urbani buvljak – pokret ka svesnijoj potrošnji
Dok mnogi sanjaju o promeni i održivijem načinu života, dve mlade, preduzimljive žene iz Novog Sada su odlučile da svoje snove pretvore u stvarnost. Pokrenuvši Urbani buvljak, one su stvorile prostor gde stare stvari dobijaju novu vrednost, a ljudi priliku da se povežu i osveže svoje ormare ili stanove bez prevelike potrošnje.
Njihova ideja, Urbani buvljak, nije samo mesto za razmenu garderobe i predmeta – to je pokret ka svesnijoj potrošnji i jedinstveno mesto za sve koji traže autentičnost i priče u onome što nose. U razgovoru s njima, otkrila sam strast, posvećenost i veru u to da mali koraci mogu promeniti svet.
Ujedinjene vizije – Kulkultura
Una Petrović i Nina Buač su prijateljice i partnerice u poslovno kreativnom savezu nazvanom Kulkultura tek nešto više od godinu dana. Iako ostavlju utisak da su drugarice iz detinjstva dok jedna drugoj nastavljaju i završavaju rečenice našle su se iz različitih priča ali zajedničkih interesovanja i vizija.
Nina je nakon više godina u velikoj modnoj korporaciji, gde je najviše i naučila o potrebi za održivošću pokrenula svoju online prodaju vintage i secondhand garderobe.
Na drugoj strani, Una svoju potrebu za lepim pored sakupljanja antikviteta pokazuje afirmisanjem mladih umetnika u kamernom prostoru koji je napravila u centru grada.
Srele su se, kada je svaka od njih bila na nekoj prekretnici i kada im je bilo potrebno nešto novo. Veoma brzo su, ali lagano i intuitivno krenule u ostvarenje zajedničkog cilja. Obe tvrde jedna za drugu, iako je bilo momenata zapitanosti, da nema lakšeg partnera sa kojim bi vodile posao koji su započele. Odlučile su da naprave porodični dogadjaj za mlade ljude, sa decom, sa interesovanjima sličnim njihovim.
Normalizacija prodaje polovnih stvari
Želele su da naprave nešto što će stvoriti promenu u društvu. Najveći fokus je na nameri da se normalizuje prodaja polovnih stvari. Ocenjuju da kod nas još uvek mali broj ljudi slobodno i bez predrasuda kupuje polovne stvari, bez osećaja manje vrednosti i stida. To su htele da promene. „Nema loše energije kada se nose stare stvari, nema mesta bilo kakvom negativnom razmišljanju“, i same konstatuju da je i kod novih stvari upitno kakvu energiju nose, i što je još diskutabilnije kakvim je sve hemijskim materijama tretiran tekstil koji sada stiže na tržište.
Popularizacija i vrednost Urbanog buvljaka
U Novom Sadu postoji veliki broj secondhand prodavnica, tu je takodje, nadaleko čuvena Najlon pijaca ali do sada nije postojalo nešto ovako osmišljeno. I njima je jasno da su uspele da popularizuju ideju prodaje starih stvari, da su ljudima koji ne znaju šta će sa starim stvarima dale mogućnost da ih plasiraju. Ljudi često ne znaju gde da nose stvari koje više ne koriste. Neki ne žele da daju svoje stvari, posebno garderobu u nepoznatom pravcu. Ima tekstilnih kompanija koje rade reciklažu ali odnošenjem garderobe na reciklažu njima, podržavamo njihov rad nad kojim je velika senka ne samo zbog zagadjenja prirode već i socijalnih momenata izrabljivanja radne snage, posebno žena i dece. A druge strane, mnoge ustanove kojima je deo posla da to sakupljaju za humanitarne i druge potrebe odbija da prime stvari kada im se ponude.
Tako se Urbani buvljak pozicionirao kao sjajna prilika da se reše mnogi od navedenih problema. Unina i Ninina vizija je da izgrade veliku zajednicu čineći male korake.
U svakom segmentu organizovanja Urbanog buvljaka pozivaju i izlagače i posetioce da pokažu svoju svest o važnosti očuvanja životne sredine, bilo da je to preporuka da se dodje biciklom ili javnim prevozom, pešačenjem pa do toga da se ponese ceger, da se na samom mestu razdvaja otpad ili isprati neki od edukativnih sadržaja upravo na ove teme.
Prvi Urbani buvljak i reakcija na konzumerizam
Prvi Urbani buvljak su simbolično organizovale na Crni petak, prošle godine, kao svoj odgovor i reakciju na ogroman konzumerizam i uopšteno potrebu da se za taj dan štedi a onda po velikim shoping mallovima troši na beskorisne stvari samo zato što su na popustu. Tako su tada napravile „test“ Urbani buvljak sa samo deset izlagača različitog karaktera: bilo je tu prodaje knjiga, garderobe, nameštaja, pokućstva… Prvi posetiocu su počeli da stižu i pola sata pre početka dogadjaja. Njihov osećaj za pravovremenost trenutka za ovako nešto bio je opravdan. Tome je doprineo, izmedju ostalog i dolazak većeg broja Rusa u našu sredinu, koji su više edukovani i spremniji da kupuju stvari na takvim mestima.
I nakon toga su odlučile da naprave i Instagram stranicu koja je za godinu dana dostigla skoro 12000 pratilaca bez ikakve njihove intervencije u smislu plaćanja reklama ili sponzorstva. Dosta su aktivne u tom domenu, objavama podstiču dijalog iako sve same rade.
Poruka o kvalitetu i održivosti
„Kod nas je jako dugo vladalo „pravilo“ da je jako bitno šta se nosi od brendirane robe i to se prenosilo na decu i to je bila neka zona prepoznavanja. Sada je to drugačije, ne jenjava potreba za brendovima ali se sada više pažnje poklanja kvalitetu. Tako da se faktor kvaliteta pojavio kao dominantan. Jako važno je da smo svesni i da je fast fashion došao dotle da kvalitet više ne postoji, ljudi su shvatili da mogu kupiti, na primer, kašmirski džemper samo ako kupe neki komad iz 70tih godina, neki vintage komad. Sada su to uvidele i fast fashion kompanije i počele da izbacuju kao premium kolekcije neke kvalitetnije robe“ kaže Nina koja ima iskustva u tom poslu.
„S druge strane, društvene mreže pomogle su ljudima koji imaju stila i koji su kreativni, da se pokažu kao jedinstveni po svom odabiru garderobe, načinu na koji je nose pa samim tim i gde je nabavljaju. I ne samo po stilu oblačenja već i uredjenja doma. Kod nas još uvek nije moguće kupiti nameštaj koji je tog kvaliteta pa se i to donosi sa strane“, dodaje Una.
Uspeh na društvenim mrežama
Stranicom @urbanibuvljak se trude da edukuju ljude, konstantno nude različita objašnjenja kroz male lekcije. Kada putuju uvek obilaze buvljake koji su u različitim zemljama sa mnogo dužim tradicijama od mnogih naših buvljaka, gde čak i bogati ljudi tamo kupuju. Kako Nina kaže „njena mama je zaludjenik za Najlon, pritom je živela u Berlinu tako da su iskustva odande ostala upečatljiva“. I sve te ideje su i njih motivisale za njihov projekat. Tako je nastao i naziv Urbani buvljak, zajednica ljudi i atmosfera koju stvaraju ljudi koji dele iste ideje i želje. Svaki Urbani buvljak je bio drugačiji i još uvek idu ka onom finalnom cilju.
Temerinska pijaca – novi prostor za Urbani buvljak
Pored skretanja pažnje na višestruko korišćenje garderobe ili drugih predmeta žele svojom idejom da skrenu pažnji i na prostore koji su odbačeni i zanemareni kao stare stvari. Sticajem okolnosti, kako je interesovanje za buvljakom raslo ukazivala se potreba za većim prostorom. Tako su tokom leta Urbani buvljak organizovale na Temerinskoj pijaci.
To je pijaca takoreći u centru grada ali je godinama zapostavljena, pretvorena u parkiralište. I mnogo ljudi na žalost i ne zna za njeno postojanje. Njima dvema su ograničena sredstva sa kojima rade, i to je podstaklo kreativnost jer je za svaki dogadjaj neophodna velika organizacija.
Tako su izlaskom na Temerinsku pijacu animirale ponovo taj zanimljivi prostor, u okviru Urbanog buvljaka organizovale garage sale (garažnu prodaju) koja je imala i kutak i edukacije za decu. Svako iskustvo im je značajno i žele da svaki dogadjaj bude jedinstven.
Naredni događaj na Spensu
U pripremi je sedmi Urbani buvljak na Spensu. Uklapa se u celu priču i eksterijerom i spoljašnjim prostorom. Povećava se broj izlagača svakim novim buvljakom, do sada je to bilo oko 150 izlagača s tim da su se mnogi ponavljali i da ih prate od početka. A posetilaca je uvek par hiljada po svakom buvljaku. Tako je stvorena fina zajednica ljudi..
Sada im je potrebna pomoć jer je dogadjaj veliki i dobro bi došla podrška volontera.
Na dolazećem Urbanom buvljku na Spensu učestvovaće učenici škole „Milan Petrović“, koji su jako kreativni i koji će pokazati proizvode od reciklabilnog materijala i sprovesti radonicu izrade nekih predmeta, da ljudi vide šta se sve može sa nekim sekundarnim materijalom uraditi pre nego što ga pošaljemo na deponiju. Takodje imaće izlagače koji se bave upcyclingom, procesom transformisanja odbačenih stvari i materijala u nove upotrebne predmete.
Podrška zajednice i saradnja sa javnim institucijama
Ideja Dečijeg buvljaka koja je započeta na Temerinskoj pijaci, takodje je bila podstaknuta željom da deca shvate poruku održivosti, toga da se neke stvari ne moraju baciti, mogu se prodati i pokloniti. Tu su deca imala primarnu ulogu u selekciji, prodaji itd. Tako da su posle toga bili jako uzbudjeni činjenicom da su radili, zaradili novac i tako su mnogo postali svesniji šta novac jeste i šta se kupuje i šta prodaje.
Na Spensu će u okviru garage sale biti i dečija prodaja, ponovo. Ali biće i kutka za popravke u reciklažnom programu. Reciklažni kutak je deo za edukaciju, tu imaju kante za razdvajanje otpada jer su uspele sa Gradskom čistoćom da ostvare lepu saradnju ali nisu imale odgovor nekih većih kompanija koje se bave reciklažom. I čudno je da njih niko nije prepoznao kao mogućnost da se promoviše razdvajanje otpada i potreba za tretmanom otpada na pametan način. Iako se ni Uprava grada nije zainteresovala do sada su imale lepu saradnju sa nekim javnim preduzećima: Gradskom čistoćom, Parking servisom, Tržnicom i Spensom.
Uticaj na kulturu svesne potrošnje
Kako kažu, često ljudi komentarišu da su stvari na buvljaku skupe ali nisu svesni koliko je truda potrebno da se neki komad nameštaja ili nečega restaurira. Koristeći svoj uticaj preko društvenih mreža nastoje da ljude upute i u te kompleksne procese restauracije i reparacije i ukažu na obim i zahtevnost posla da se neki predmet sačuva.
Dok Nina želi da napravi promenu za početak u svom bliskom okruženju, u gradu, bez obzira što je Urbani buvljak izašao iz okvira Novog Sada, Una veruje i vodi je ideja zajedništva i svest da ljudi zajedno mogu da naprave velike stvari. Kako kaže:“ Često se desi da ne možete u svakoj grupi da funkcionišete. Ovde sam doživela tu energiju zajedništva ljudi koji imaju taj zajednički interes da rade nešto veliko i dobro. To me vodi i volela bih da to bude i šire“.
Susret mode, etike i zajednice
Ovaj dogadjaj ne postoji bez bilo koje interesne grupe koja se uključuje: organizator, izlagači, kupci, zabavljači, prostor…Lokacije su se menjale sticajem okolnosti. Kako priča raste tako su morale da biraju drugačiji prostor. Želja im je da započnu saradnju sa mladim dizajnerima i autorima kojima je potrebna promocija a čiji su proizvodi često skupi.
Zbog te česte zapitanosti zašto je nešto skupo, potrebno je da publika sazna kako se neki proizvod dobija i time osvesti veličinu cene. To nije masovna proizvodnja i to su male originalne stvari…Takodje, žele da nastave sa edukacijama, da u gastro kutku promovišu male proizvodjače hrane i pića. Da ljudima pokažu dobre održive primere poslovanja, da ljudi vide i dobru stranu naših života i da ima ljudi koji se trude da rade..
Starosna granica za učešće i posetu Urbanom buvljaku ne postoji, u rasponu od dece do starjih ljudi koji imaju upcycling kao hobi, kao „Politikin zabavnik od 7 do 107“.
Urbani buvljak je mesto gde se moda susreće s etikom, a svaka polovna stvar priča svoju priču. Na ovom buvljaku, oni koji dolaze ne samo da kupuju i prodaju, već postaju deo zajednice koja vrednuje drugačiji način života. A to nam je, itekako potrebno.
Na završetku razgovora sa Ninom i Unom setila sam se izreke Margaret Mead: “Nikada nemojte sumnjati da mala grupa promišljenih posvećenih pojedinaca može promeniti svet. U stvari, to je jedina stvar koja je ikada mogla.” Bila je potpuno u pravu.
